Moj drug Tarik jednom me je pitao šta je to moje životno zadovoljstvo, i koliko god da razmišljam uočavam isto, pa bih citirala Apostola Pavla kad kaže Crkvi u Filipima:

10 Obradovao sam se vrlo u Gospodu što ste opet procvetali u svom staranju za mene. Vi ste se i inače starali, ali niste imali prilike. 11 Ne govorim ovo zbog oskudice; jer sam naučio da budem zadovoljan onim u čemu sam. 12 Umem i u skromnosti živeti, umem i obilovati; u svemu i svakojako navikoh, - biti sit i gladovati, obilovati i oskudevati. 13 Sve mogu u Isusu Hristu koji me snaži. (Fil. 4:10-13)

Pravo je blago moći biti zadovoljan u svim okolnostima života. Isus mi je pokazao da mogu imati zadovoljstvo ako se mogu pouzdati u Njega da On stoji nad svim i kontroliše sve. Životne teškoće su tada prilike i mogućnosti da vidimo Isusa na delu. Moram ponovo spomenuti kako je neko rekao - Nije toliko bitno šta ti se događa, već šta ti činiš sa onim što ti se događa.

Sećam se vremena od 10 godina mog življenja u Staračkom Domu, gde pogled na sve oko tebe tera u očaj i depresiju. Ko nije živeo na takvom mestu ne može znati kako je to. Teško je bilo imati 20 i neku godinu, a biti okružen atmosferom koja ima zadah smrti, dok je sve oko tebe jako prljavo i zaudara urinom. Željan si mladosti i lepote. Moja sestra i ja smo bile "zarobljene" na drugom spratu, na odelenju na kome su bile nepokretne i polupokretne osobe, jer u letnjim mesecima nikad za vrelih dana lift nije radio, a jednog leta sam još pored ovoga imala i pokvarena kolica četiri meseca i stalno bila na jednom mestu u sobi.

Osim ovoga često sam bila pod stresom zbog nehumanog odnosa nekih radnika prema meni kad bih trebala njihovu pomoć. Sve ovo je dovoljno razloga za očaj u kojem sam u jednom periodu bila. Vapila sam za izlazom kao ptica u kavezu.

I onda je polako počelo da sviće u mojoj duši kako je više svetla iz Svetoga Pisma ulazilo. Učila sam staviti svoje pouzdanje Hristu u ruke, jer On ima svu vlast i na nebu i na zemlji, a On me voli. Učio me je tajni zahvaljivanja i vere Njemu. On je uskrsli Gospod koji je i danas živ.
Jednog dana, skoro u trenu, duša mi je bila oslobođena, jer Isus je rekao: - Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi.
Bilo je to tako čudesno dobro, taj osećaj počinka, sigurnosti, zadovoljstva u Njemu, iako su sve okolnosti ostale iste. To je stvaralo neshvatljivu radost. Verovala sam Njemu da drži moj život u svojoj ruci, da me voli i da me čuva. Naučila sam da je potrebno proći kroz teškoće, jer one mogu da nas izgrade, oplemene, ojačaju ali samo ako kroz njih prođemo sa Isusom i učimo od Njega, i dozvolimo Njemu da orezuje naš karakter, naš život, jer je On premudri Bog i ja Njemu dajem svu slavu.
Disala sam punim plućima.

Vremenom je promenio i neke okolnosti moga života.

Danas hoću da zahvaljujem Bogu za sve u mom životu, nije to baš lako ni jednostavno uvek, ali ja to želim činiti. Zahvalnost donosi radost i zadovoljstvo u svim i najmanjim stvarima: pogled na parče neba kroz moj prozor, pogled na cvet u travi, na ptice ... pogled u daljinu ... na sve stvari i ljude oko mene, ...
Mogu da budem smirena i u trpljenju znajući da sve ima svoj smisao i kraj iako sada ne vidim, ali znam da Gospod zna. Mogu da se smešim i kada je suza u oku.

Životnog zadovoljstva nema bez da čovek ima smisao života. Život bez smisla je beznađe. A stvoreni smo da upoznamo Tvorca i Spasitelja, proslavimo Ga i provedemo celu večnost sa Njim.

(Psalam 55:22) Stavi na Gospoda breme svoje, i On će te potkrepiti. Neće dati doveka pravedniku da posrne. Bože, daj mi smirenost da prihvatim stvari koje ne mogu da izmenim, hrabrost da izmenim stvari koje mogu i mudrost da uvek mogu da ih razlikujem.