Nostalgija

Fojnica - divno malo, brdskoplaninsko mesto u srcu Bosne, gde sam provela 15 godina, od svoje 9. - 24. godine života. Tamo sam upoznala mnoge drage ljude. To je bilo vreme moga odrastanja, osmogodišnjeg školovanja, sazrevanja, vreme simpatija... Vreme kojega se sa nostalgijom sećam.



				Panorama Fojnice. Slikano sa brda iznad Banje u kojoj sam provela tih 15 godina.

				Panorama Fojnice. Slikano od Franjevačkog samostana. Vidi se Banja u brdu i hotel Reumal desno.

				Banja slikana 70-tih godina. Ovde se vidi i predivan Franjevački samostan.

				Banja danas. sa predivnim velikim parkom. Ovo banjsko lečilište sada je Nova Bolnica u sklopu Reumala - rehabilitacioni centar i za kardiovaskularne bolesnike.




				Ovo su godine 1974. 1975. i 1988. u Fojnici. (bila bih presrećna da je danas mogu posetiti) Sećam se drugara koji su bili deo mog detinjstva. Neki više nisu među živima, a drugi su danas u raznim mestima Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Mnogo bih volela da mogu sve ih ponovo videti.



				Neka Fojnička raja danas je u Banjaluci u Zavodu Distrofičara. Maja 2006., nas tri (Sneža, Nada i ja), sa Boletom, Gocom i teta Zorom proveli smo nezaboravni vikend sa njima. (na slici: Miodrag, Tarik, Milanko, ja, Fata, Fića, Angela Branka, Sneža, teta Zora, Goca, Marija i Nada)

				''Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba.'' To su bile naše godine u Fojnici. Najdraži nastavnici: Ružica - Ruža Matić (fizika, hemija, matematika), Danilo Sladoje (geografija) sa ženom Radom i Zovko Pavo (srpskohrvatski, istorija) 1982. na Nadinoj maturi, i Radivoje Obradović sa... Fatima, Džemila (zvao je Džemiletina), ja i Nada kod njega kući.



				I danas se rado sećam nekih od osoblja koji su tamo radili. (Anđelko Oroz, bolničar - uvek nasmejan i veseo. Svima je bila poznata njegova uzrečica "Ajde, kasnimo dva minuta") sa mojom Nadom i Slavicom Đuranović iz Tuzle



				< Foto Album >

< Povratak na Autobiografija >